Kraj XX i početak XXI vijeka okarakterisale su nagle ekspanzije nacionalnih ekonomija, rušenje granica tržišta i globalizacija. Liberalizacija svjetske ekonomije omogućila je impresivan ekonomski rast na globalnom nivou, istovremeno stvarajući izazove sa poslјedicama na održavanje takvog rasta. Uprkos pokušajima neoliberalizacije zemalјa, visoke stope nezaposlenosti, siromašto i nejednakost se pripisuju neefikasnoj državnoj administraciji sklonoj korupciji. Sa tim u vezi, važno je raspravlјati generalnu ulogu i značaj javne uprave u dostizanju cilјeva održivog razvoja. Postoje brojne tvrdnje da je javna uprava direktno odgovorna za dostizanje cilјeva održivog razvoja, te se dobra javna uprava smatra možda jednim od najznačajnijih faktora u borbi protiv siromaštva i u stimulisanju razvoja. Kao inovativan model povećanja efikasnosti i efektivnosti javne uprave, nužno je uvesti preduzetništvo koje bi, adekvatnom primjenom, dovelo do bolјih performansi javne uprave.U skladu sa tim, problem istraživanja u ovom radu se tiče toga da li i kako preduzetništvo u javnoj upravi može biti korišteno kao efikasan instrument za dostizanje cilјeva održivog razvoja. Hipoteza je formulisana na slјedeći način: Primjena preduzetništva u javnoj upravi, kroz povećanje efikasnosti i unapređenje efektivnosti njenog funkcionisanja, direktno i indirektno doprinosi dostizanju održivog razvoja nacionalne ekonomije. Metodologija korištena za dokazivanje hipoteze je analiza problema i uzroka, sinteza, indukcija i dedukcija, te studija slučaja sa statističkom analizom. Rad se sastoji od teorijskog i praktičnog dijela.

Pročitaj online

Preuzmi PDF fajl

Ђорђић, С. (2009). Савремени привредни развој и привредни системи. Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци.

Мандал, Ш., Михајловић Милановић, З. и Николић, М. (2010). Економика енергетике, стратегија, екологија и одрживи развој. Београд: Центар за издавачку дјелатност Економског факултета.

Петковић, С. и Берберовић, Ш. (2013). Економика и управљање малим и средњим предузећима: Принципи и политике. Бања Лука: Економски факултет.

Шуковић, Д. (2002). Неформалне институције у фокусу социјалног капитала и културе. Предузетничка економија, Универзитет у Подгорици, рр. 150-151.

Afonso, A., Schuknecht, L. & Tanzi, V. (2003). Public Sector Efficiency: An International Comparison.

Ahmad, N. & Hoffman, A. (2007). A Framework for Addressing and Measuring Entrepreneurship. Paris: Entrepreneurship Indicators Steering Group.

Braunerhjelm, P. & Henreckson, M. (2016). An Innovation Policy Framework: Bridging the Gap Between Industrial Dynamics and Growth. Essays in Public Sector Entrepreneurship, by Audretsch, D.B. & Link, A.N. Springer, pp. 95-131

Coleman, J.S. (1990) Foundations of Social Theory. Harvard University Press, Cambridge, MA.

Craig, B., Jackson, W. and Thomson, J. (2005). On SBA-guaranteed lending and economic growth. Econmic Development Through Entrepreneurship: Government, University and Business Linkages, by Scott Shane. Northampton: Edward Elgar Publishing. pp. 127-151.

Deakins, D., & Freel, M. (2012). Preduzetništvo i male firme. Beograd: Data status.

Demmers, J., Jilberto, A.E.F. & Hogenboom, B. (2004). Good governance and democracy in a world of neoliberal regimes. In Demmers, J., Jilberto, A.E.F. & Hogenboom, B. [eds.] (2004). Good Governance in the Era of Global Neoliberalism: Conflict and depolitisation in Latin America, Eastern Europe, Asia and Africa. London & New York: Routledge.

Espinosa, A. & Walker, J. (2011). A Complexity Approach to Sustainability: Theory and Application. London: Imperial College Press.

Evers, A. (2001). The significance of social capital in the multiple goal and resource structure of social enterprise. In Borzaga. C. & Defourny, J. (Eds.), The Emergence of Social Enterprise (296-312). London and New York: Routhledge.

Graham, J., Amos. B. &Plumptre, T. (2003). Principles for Good Governance in the 21st Century. Ottawa: Institute On Governance, Policy Brief No.15.

Hardi, P. & Pinter, L. (1995). Models and methods of measuring sustainable development performance. Manitoba: International Institute for Sustainable Development.

Hisrich, R.D., Petkovic, S., Ramadani, V. & Dana, L.P. (2016). Venture capital funds in transition countries: Insights from Bosnia and Herzegovina and Macedonia, Journal of Small Business and Enterprise Develoment, Vol. 23, No. 2, 2016, pp. 296-315.

International Monetary Fund (2016). Bosnia and Herzegovina: Request for extended arrangement under the extended Fund Facility, рр. 7-13.

International Monetary Fund. (2014). Government finance statistics manual. Cataloging-in-Publication Data Joint Bank-Fund Library.

Jessop, B. (2007). State Power: A Strategic Relational Approach.

Katz, J.A. & Shepherd, D.A. (2004). Corporate entrepreneurship, Advances in entrepreneurhip, firm emergence and growth, Elsevier, Vol.7, p.60.

Kooiman, J. (2003). Governing as Governance. London: Sage.

Laville, J.L., & Nyssens, M. (2001). The social enterprise: towards a theoretical socio-economic approach. In Borzaga. C. & Defourny, J. (Eds.), The Emergence of Social Enterprise (312-333). London and New York: Routhledge.

Richardson, A., Audretsch, D.B. & Aldrige, T. (2016). Motivating Entrepreneurship and Innovative Activity: Analyzing US Policies and Programs. Essays in Public Sector Entrepreneurship, by David B Audretsch and Albert N. Link. Springer, pp. 5-67.

Soubbotina, T. (2004). Beyond Economic Growth: An Introduction to Sustainable Development. Washington: The World Bank, 2nd edition.

UNECE/OECD/Eurostat Working Group. (2008). Statistics for Sustainable Development. Geneva: United Nations.

United Nations. (2015). Global Sustainable Developmen Report.

World Bank (2003). Development Report: Sustainable Development in a Dynamic World – Transforming Institutions, Growth and Quality of Life