Opšte je uvjerenje da su postratna i postkomunistička društva još uvijek u traganju za svojim vlastitim identitetom. U svim bitnim oblastima društvenog života prisutni su izraženi suprostavlјeni stavovi koje obično definišemo kao društvene konflikte koji snažno usporavaju razvoj društva i države. Osjetlјivost tih konflikata posebno se može sagledati u oblastima ekonomije, politike, kulture, vredonosnog sistema. Da li ekonomska kriza po složenosti i dužini trajanja poprima obilјežje opšte društvene krize i stanja na koje se polako navikavamo? Zašto je društvo zapušteno bez jasnih vizija i strategija razvoja, zašto smo se odrodili od rada? Zašto se u percepciji običnih lјudi svaki poslovni ili drugi uspjeh doživlјava uglavnom kao kriminogena, sumlјiva djelatnost? Imamo li ozbilјnu ekonomsku strategiju i politiku i koliko je ona podložna ideološkim i nacionalnim manipulacijama? Da li društvo dovolјno promoviše znanje, kapital, profit, kao nosioce ekonomskog i ukupnog društvenog razvoja? Čini se da u vremenu nakon komunizma idemo korak naprijed, a nekoliko koraka unazad.

Pročitaj online

Preuzmi PDF fajl

Милојевић, Д. (2003). Лексикон банкарства. Београд:Меграф Београд.

Г.Фридман (1966). Економска социологија (у Г Гурвич, Социологија, Загреб).

Пешић Ј (2017). Промјена вредоносних орјентација у постсоцијалистичким друштвима Србије и Хрватске, (Политички и економски либерализам),Филозовски Факултет, Београд.

Човић Д (2003). Инвентивност тима, Мостар.

Вуковић Д (2013). Национални и идеолошки конфликти као фактори распада сложених државних заједница, Завод за уџбенике С. Сарајево.