Autori se u ovom članku bave analizom krize naše ekonomske nauke, koja još uvijek nije u stanju da ponudi konkretna rješenja za prevazilaženje veoma teških privrednih problema, kao što su, na primjer, ogromna nezaposlenost, drastičan pad investicija, kako domaćih, tako i inostranih, bez čega nema nikakve mogućnosti oporavka našeg realnog sektora privrede itd. Posebno se u fokus rada stavlja pojam „intelektualac“, pri čemu se on, s aspekta njihovih prijedloga, da pomognu društveno-ekomskom razvoju Bosne i Hercegovine, po mišljenju autora, svrstavaju u različite grupacije raznolikog ranga. I, na kraju, kako to autori tvrde, politički sistem, odnosno politikanstvo u našoj zemlji uzrok je neefikasnosti, tromosti i komplikovanosti našeg društva, tako da iz tog razloga nema skoro nikakvog konsenzusa među političarima kada se razmatraju životna pitanja našeg privrednog i društvenog razvitka. I što je najgore za bosanskohercegovačko stanovništvo, ono je na ivici nestanka zbog konstantnog „odliva“ ljudi koji odlaze individualno, ali često i porodično, pri čemu je najviše mladih, koji traže egzistenciju u Evropi i svijetu. Izlaza iz takve situacije skoro da i nema, jer oni već odavno ne mogu da žive od svoga rada, pošto je naša privreda u veoma ozbiljnoj i dubokoj ekonomskoj krizi, za čije prevazilaženje ni ekonomska nauka ne nudi konkretno rješenje.

Pročitaj online

Preuzmi PDF fajl

Ekonomija i politika (red. Ivan Maksimović), SANU, Beograd, 1985.

Miomir Jakšić, Aleksandra Praščević, Istorija ekonomije, Ekonomski fakultet u Beogradu, Centar za izdavačku delatnost, 2004.

Pejić, L., Etika i ekonomija u razvoju ekonomske misli, Marksistička misao br. 4, 1977.

Smith, A., Bogatstvo naroda, Knj. I, gl. I, Beograd, 1971.