U informatičkoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost preduzeća zavise od njihove mogućnosti stvaranja, obrade i primjene informacija utemeljenih na znanju, oslanjajući se na intenzivnu upotrebu informacionih tehnologija. Uprkos pokušajima postavljanja u nekakav vremenski okvir, može se reći da informatičko doba još traje. Njegova obilježja, najviše upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija i Interneta, integrišu se u sve sfere života. Informatička ekonomija je globalna, visoko produktivna i uključuje profit koji proizlazi iz brzine inovacija. Sinonimi su ekonomija znanja, nova i mrežna ekonomija. Uticaj informatičke revolucije ogleda se u pojavi e-trgovine, (poslovnim transakcijama koje koriste elektronsku komunikaciju i digitalnu tehnologiju). Sa novom tehnološkom revolucijom dolazi do značajnih promjena na tržištu rada. Sve su traženiji stručnjaci iz oblasti IT-a i informatičke ekonomije, ali i brojni pružaoci intelektualnih usluga, kao što su naučnici, profesori, novinari i dr. U novom, dinamičnom i stvaralačkom okruženju, neophodno je doživotno učenje u svim poslovnim sferama, koje će biti izvodljivo zahvaljujući upravo informacionim tehnologijama.

Pročitaj online

Preuzmi PDF fajl

Stankić Rade, Stankić Marko, „Nova ekonomija – New economy“, Ekonomski fakultet Beograd, Novi Ekonomist – časopis za ekonomsku teoriju i praksu (broj 3/2008/januar-jun/godina II).

2 Ćirić Zoran, „Upravljanje projektima razvoja i implementacije informacionih sistema“, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica 2010.

3 Krsmanović O. Branko, Polić R. Stanislav, Digitalna ekonomija, (materijali sa predavanja, za internu upotrebu), Bijeljina 2012.

4 Milićević Vesna, Internet ekonomija, Fakultet organizacionih nauka ID - Beograd, Beograd 2002.

5 https://sr.wikipedia.org/wiki/Informaciona_tehnologija

6 http://www.nlbrazvojnabanka.com/Stanovniscarontvo/ NLBeClickelektronskobankarstvo.aspx