Funkcionisanje i uloga nacionalnih država poslјednjih decenija se značajno promijenila zbog globalizacije i smanjenja mogućnosti uticaja na strukturu i karakter međunarodnih odnosa!? Dinamizacija globalnih trendova nesumnjivo vodi gubitku suvereniteta i identiteta nacionalnih država. Negativne poslјedice globalizacije kao što su siromaštvo, nemogućnost kreiranja sopstvenih ekonomskih politika, gubitak naciononalnog identiteta i suvereniteta za male otvorene ekonomije su često mnogo izraženije i uočlјivije od sveukupnih realizovanih koristi i pogodnosti koje protagonisti globalizacije decenijama ističu. Zbog brojnih problema i ograničenja sa kojima se suočavaju male otvorene ekonomije često traže pomoć od nadnacionalnih institucija što smanjuje samostalnost i kontinuelno povećava stepen zavisnosti. Dinamične i intezivne promjene koje globalizacija nameće ne dozvolјavaju malim otvorenim ekonomijama da se operativno i stavaralački uklјuče i prilagode novim globalizacijskim tokovima. Zbog navedenih kao i zbog brojnih drugih razloga postavlјaju se pitanja za koja nije jednostavno naći zadovolјavajuće odgovore, a prije svega: 1. Da li male otvorene ekonomiju mogu da smanje zavisnost od spolјnih faktora i uticaja vodećih svjetskih institucija preferiranjem partnerstva koje doprinosi punoj valorizaciji sopstvenih kreativnih potencijala i sopstvenih materijalnih resursa!? , 2. Da li male otvorene ekonomije mogu kreirati kritičnu masu faktora za dinamičan razvoj i efikasno suočavanje sa brojnim izazovima gobalizacije !?, 3. Da li i na koji način se male otvorene ekonomije mogu zaštititi od “prelijevanja ”rizika u globalizovanom okruženju!?, 4.Kako održati potrebni nivo zaposlenosti i unaprijediti mehanizme finansiranja!?, 5.Kako izgraditi funkcionalne institucije i djelotvorne mehanizme prevencije korupcije!?, i 6.Da li postoje uslovi, i kako ih generisati, u kojima se globalizacija neće tretirati kao prijetnja, već kao šansa za opšti napredak i progres!?

Pročitaj online

Preuzmi PDF fajl

Bajić, V.(2017).Male i nedovolјno razvijene zemlјe su najveći gubitnici u procesu globalizacije, Zbornik radova - Naučni skup Ekonomija danas- Institucije i ekonomija- šta (ne) možemo uraditi bolјe, Univerzitet u Istočnom Sarajevu,Ekonomski fakultet Pale, Andrićgrad, 01.-02. septembar 2017.,ISBN: 978 - 99976 -610-8-1, COBISS.RS-ID 6752536;.str.321.-324.

Ćuzović,Đ.(2015).Transnacionalne kompanije kao pokretači procesa globalizacije, International Scientific Conference: Globalisation Challenges and the Social-Economic Envi ronment of the EU , Fakulteta za poslovne in upravne vede, Novo mesto, str. 122.-129.

Drašković,V. (2007). Manifestacije ekonomske globalizacije, Ekonomija Economics, Rifin d.o.o., vol.14 (1) str. 257.-274.

Dušanić,B.J.( 2013). Neoliberalizam tranzicija i kriza,Beogradska poslovna škola,Beograd

Jakšić,M., i Jakšić,M.(2011). Globalizacija, korporativizam i država blagostanja ,Nova strategija razvoja privrede Srbije, Izazovi ekonomske politike u 2011. godini., Naučno društvo ekonomista Srbije, Akademija ekonomskih nauka, Ekonomski fakultet u Beogradu str.127.-142.

Jameson, F.(2000). Globalizacija i politička strategija, Politička misao, br. 4,str. 89.-104.

Katić,N.(2015). Iz drugog ugla ,Catena mundi

Sekulović, M.(2004).Ogledi o tranziciji, Ekonomski fakultet u Nišu

Stojanov,D.(2012). Ekonomska kriza i kriza ekonomske znanosti, Ekonomski fakultet Rijeka

http://www.nspm.rs/hronika/dzozef-stiglic-tajni-planovi-mmf-a-i-svetske-banke-zabrinjavaju.html?alphabet=l