Svedoci smo mnogih negativnih posledica koje su nastale pandemijom COVID 19 virusa. Uzimajući u obzir fiskalni aspekt, negativni efekti COVID 19 neizostavno narušavaju makroekonomsku stabilnost, dovode do fiskalnih neravnoteža, rasta budžetskog deficita, a time onemogućavaju održavanje javnog duga na zadovoljavajućem nivou. Veliki broj zemalja koje su suočene sa negativnim posledicama pandemije i koje teže ponovnom uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, rešenje vide u upravljanju fiskalnom konsolidacijom. Prednost primene programa fiskalne konsolidacije je u mogućnosti formulisanja konkretnih mera karakterističnih za određenu zemlju na osnovu njenih makroekonomskih pokazatelja. Cilj rada je da sagleda i objasni kako to fiskalna konsolidacija može pomoći u uspostavljanju makroekonomske stabilnosti. Veliki broj empirijskih radova bavio se ovim fiskalnim alatom koji ima za cilj prevazilaženje negativnih efekata krize. Stoga, u radu će biti analizirana i sagledana empirijska literatura u cilju formulisanja zaključaka vezanih za one aspekte fiskalne konsolidacije koji naviše doprinose oporavku javnih finansija i makroekonomskoj stabilnosti. Značajno je spomenuti da ne postoji konsenzus kada su u pitanju mere fiskalne konsolidacije. Postoje brojni primeri pozitivnih i negativnih rezultata fiskalnih konsolidacija koje su bile orijentisane na stranu poreskih prihoda ili na stranu poreskih rashoda. S tim u vezi, u radu će biti istaknuti najznačajniji aspekti fiskalne konsolidacije, imajući u vidu oba pristupa.

Pročitaj online

Preuzmi PDF fajl

Alesina, A., & Ardagna, S. (2012). The design of fiscal adjustments. NBER Working Paper Series National Bureau of Economic Research, Cambridge, 53. https://doi.org/10.1017/CBO9781107415324.004

Alesina, A., Barbiero, O., Favero, C., Giavazzi, F., & Paradisi, M. (2017). The Effects of Fiscal Consolidations: Theory and Evidence. 66. http://www.nber.org/papers/w23385

Arsić, M. (2021). Globalne ekonomske posledice pandemije COVID-19. Jahorina Bussines Forum 2021., 57–66.

Auerbach, A. J., & Gorodnichenko, Y. (2011). Fiscal Multipliers in Recession and Expansion. NBER Working Paper Series National Bureau of Economic Research, Cambridge, 17447.

Batini, N., Eyraud, L., Forni, L., & Weber, A. (2014). Fiscal Multipliers: Size, Determinants, and Use in Macroeconomic Projection. IMF Fiscal Affairs Department, 33.

Glavaški, O., & Beker Pucar, E. (2020). Fiskalne konsolidacije u EU-28: višegodišnje epizode VESUS hladan tuš. Ekonomski Horizonti, Ekonomski Fakultet Univerziteta u Kragujevcu, April, 17–30. https://doi.org/10.5937/ekonhor2001017G

Grdović Gnip, A. (2014). Essays in fiscal policy.

Heylen, F., & Everaert, G. (2015). Success and Failure of Fiscal Consolidation in the OECD : A Multivariate Analysis multivariate analysis. Public Choise, Social Eonomics Research Group, University of Ghent, Belgium, February 2000. https://doi.org/10.1023/A

Hoeller, D. S. P., & Merola, R. (2012). Fiscal consolidation: How much, how fast and by what means? OECD Economic Policy Papers, 01, 31.

Jevđović, G. (2018). Održivost fiskalne politike i fiskalna konsolidacija u odabranim emergentnim ekonomijama. Univerzitet u Novom Sadu.

Mooij de, R., Fenochietto, R., Hebous, S., Leduc, S., & Osorio-Buitron, C. (2020). Tax Policy for Inclusive Growth after the Pandemic. Fiscal Affairs, IMF, 1–14.

WB. (2020). The Fiscal Impact and Policy Response to COVID-19. Fiscal Policy and Sustainable Development Unit MTI.

WB. (2021). Global Economic Prospects (Issue June).

www.oecd.org

www.worldbank.org